B kategorija

Obuka vozača B kategorije

Obuka B kategorije se sastoji od 40 časova teorijske i 40 časova praktične obuke.Teorijska obuka B kategorije je obavezna i kandidat mora biti prisutan na svim časovima teorijske nastave. Kandidat dnevno može imati najviše tri časa teorije. Nastava i polaganje teorijskog ispita za B kategoriju se obavlja u prostorijama auto škole.Položeni test važi 18 meseci od dana polaganja i kandidat je dužan da u tom vremenskom periodu položi praktični deo ispita (vožnju) u suprotnom mora ponovo palagati teorijski ispit. Nakon položenog teorijskog ispita kandidat ide na lekarski pregled zatim krece sa praktičnom obukom (rok lekarskog uverenja je 12 meseci u auto školi i 6 meseci prilikom podizanja vozačke dozvole u MUP ).Kandidat dnevno može imati maksimalno dva časa praktične obuke B kategorije.Nakon završetka praktične obuke kandidat stiče pravo na polaganje praktičnog ispita.Na prakticnom ispitu kandidat polaže gradsku vožnju po jednoj od 15 mogućih ruta koju mu sistem dodeli na polaganju.Informacije gde ce se kretati tokom polaganja saopštava mu ispitivač koji sedi na suvozačevom mestu.Osim gradske vožnje kandidat je u obavezi i da uspešno položi i poligon.Koje su to poligonske radnje i koje od njih su eliminacione možete pogledati u daljem tekstu i video klipovima.

Na delu praktičnog ispita koji se sprovodi na poligonu kandidat za vozača motornih vozila kategorija B1 i B izvodi sledeće poligonske radnje:

1) Vožnja napred sa promenom stepena prenosa i unazad sa promenom saobraćajne trake

2) Parkiranje vozila podužno, vožnjom unazad

3) Parkiranje vozila pod pravim uglom, vožnjom unazad

4) Polukružno okretanje vozila sa najviše tri potpuna manevra na prostoru širine dve saobraćajne trake

5) Zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom

6) Kočenje i zaustavljanje

1) Vožnja napred sa promenom stepena prenosa i unazad sa promenom saobraćajne trake. Kandidat od polaznog polja “I”, ubrzava vozilo sa promenom stepena prenosa i zaustavlja se u zaustavnom polju “II”, pri čemu horizontalna projekcija najisturenije tačke prednjeg dela vozila na podlogu mora biti u tom polju. Iz tog položaja vozilo se kreće hodom unazad uz promenu saobraćajne trake, prolazeći kroz prolazno polje “III” i ponovnom promenom saobraćajne trake vraća se na polazno polje “I”, pri čemu se celo vozilo zaustavlja u tom polju. Prilikom kretanja vozila hodom unazad kandidat koristi vozačka ogledala, odnosno gleda preko ramena. Tokom kretanja hodom unazad od zaustavnog polja “II” do polaznog polja “I” vozilo se može zaustaviti najviše 2 puta i izvršiti jedan korak korekcije (jedan korak korekcije je kretanje vozilom suprotno zadatom smeru)

2) Parkiranje vozila podužno, vožnjom unazad. Kandidat vozilom iz položaja “1” kreće se hodom unapred pravolinijski do položaja “2”, odakle jednim hodom unazad i najviše jednim hodom unapred, vozilo zaustavlja na parking mesto, pri čemu celo vozilo mora biti u polju parking mesta. Prilikom izvođenja ove radnje kandidat može prednjim točkom preći razdelnu liniju, a u slučaju drugog pokušaja radnju može započeti iz položaja “2”

3) Parkiranje vozila pod pravim uglom, vožnjom unazad. Kandidat vozilom iz položaja “1” kreće se hodom unapred do položaja “2”, koji zauzima na način koji mu omogućava da kretanjem hodom unazad vozilo zaustavi na parking mestu, pri čemu celo vozilo mora biti u polju parking mesta;

4) Polukružno okretanje vozila sa najviše tri potpuna manevra na prostoru širine dve saobraćajne trake. Kandidat vozilom iz položaja “1” kreće se hodom unapred do položaja “2”, iz koga se hodom unazad kreće do položaja “3”, a zatim hodom unapred vozilom zauzima položaj “4” na drugoj saobraćajnoj traci namenjenoj za kretanje u suprotnom smeru

5) Zaustavljanje i polazak vozilom na putu sa usponom. Kandidat zaustavlja vozilo na putu sa usponom, pri čemu su svi točkovi vozila na usponu, a zatim kreće vozilom hodom unapred, pri čemu se vozilo ne sme pokrenuti unazad

6) Kočenje i zaustavljanje. Kandidat od polazne linije “m” do linije kočenja “n” ubrzava do brzine od najmanje 30 km/h, nakon čega usporava forsiranim neprekidnim delovanjem na komandu radne kočnice, i zaustavlja se tako da horizontalna projekcija najisturenije tačke prednjeg dela vozila na podlogu ne sme biti iza krajnje linije “p”. Sila na komandi se mora dozirati tako da ne dođe do blokiranja bilo kog točka